• Градска општина Младеновац
  • Градска општина Младеновац
  • Градска општина Младеновац
  • Градска општина Младеновац
  • Градска општина Младеновац
  • Градска општина Младеновац
  • Градска општина Младеновац
Почетна Вести Култура
Манифестација "Играле се делије" у Великој Иванчи Штампа
21. јул 2016.
 

Културно спортска манифестација "Играле се делије", посвећена песнику Милораду Петровићу Сељанчици родом из Велике Иванче, одржаће се 31. јула од 16.00 сати у порти тамошње сеоске цркве и школском дворишту.

Финални део турнира у малом фудбалу одржава се од 16.00 сати, а од 19.00 сати почиње богат културни програм у којем ће наступити песници из Велике Иванче, Хор "Благовести" из Рајковца, Хор "Клуба за старија лица" из Младеновца, певачки састав "Србски Православни појци", музичка група "Пирг" из Београда, ученици основне школе из Велике Иванче, КУД "Јанко Катић" из Младеновца, КУД "ГСП-Никола Тесла" из Београда као и културно уметничка друштва из Јајинаца и Лозовика.

У оквиру манифестације, у храму Св. Димитрија, одржаће се изложбе икона и фотографија. Промоцију књига имаће издавачи "Каленић" из Крагујевца и "Чувари" из Београда, а од 21.00 наступиће сопотска група "Електрик фидбек".

Захваљујући ангажовању градске општине Младеновац и иницијативи и донацијама наших Срба из Канаде, као и ангажману појединаца и фирми из Младеновац, у градском парку у Младеновцу 12. јула 2013. године постављена је његова спомен биста чиме је делимично исправљена неправда према овом неправедно запостављеном, најпеванијем српском песнику.

Песник Милорад Петровић Сељанчица је рођен 1875. године у Великој Иванчи где је завршио основну школу. Гимназију је завршио у Београду, а затим Учитељску школу у Алексинцу. У младости је стално носио шумадијску народну ношњу, а испод кошуље амајлију – платнени замотуљак са груменом земље из његове родне Иванче. Радио је у већем броју сеоских основних школа. Учествовао је у Балканским ратовима, у бици на Куманову и опсади Једрена. Сећао се како су ратници после освајања Једрена причали како им је жао што опсаду Једрена нису искористили да продуже даље, све до Цариграда. Учествовао је у Колубарској бици. Бугарске окупационе власти су га 1915. године протерале преко Мораве као празноскитајушчег. Живео је одвојен од жене и деце у Крушевцу и Београду.

Оболео је од туберкулозе. Заборављен од свих, умро је у беди и немаштини, као прави просјак. Према речима његове супруге Руже, 3. марта 1921. је рекао да ће умрети 17. априла, што се и догодило. Сахрањен је у Београду на Топчидерском гробљу о државном трошку, без споменика на његовом гробу. Његове најпознатије песме су: "Јесен стиже, дуњо моја", "Не лудуј, Лело, чуће те село", "Чини се, чини", "Све док је твога благог ока", "Играле се делије, на сред земље Србије"...