logo

Друштво

Космај – успавана планина

Космај – успавана планинаДа је Космај једна од наших највећих туристичких (неискоришћених) шанси није никаква новост. На ту тему се причало и причало, али за сада без конкретних резултата. Прошле недеље Ловачки дом угостио је стручњаке Завода за заштиту природе Србије, ЈП "Србијашуме", госте из Скупштине града, општина Сопот и Младеновац које деле Космај, а све како би се видело шта све нуди ова планина и како је могуће то претворити у туристичке паре.

Домаћини из управљача овим природним добром, ЈП "Србијашуме", покушали су да представе шансе за активну заштиту Космаја, односно развој који не би уништио оно што сада постоји на планини.

Шта то има Космај ? Одговор и кратку личну карту дао је Милош Вукелић из Завода за заштиту природе Србије. Дакле, највеће природно добро на територији града простире се на око 3.500 хектара.

– Космај је изузетно леп шумовити брег на 50 км од Београда, веома близу. Наше истражно подручје обухватило је села из Сопота и Младеновца у којима живи 15.000 мештана, а која су смештена на падинама Космаја. Утврђено је да Космај острво старих, тврдих мезозиских стена. Највиша тачка је на 626 метара, затим следи узвишење Кошутица. Чак 85% предела се налази у висинском распону од 100 до 300 метара надморске висине. Клима коју је описао својевремно и Јован Цвијић је умерено континетална са средњом годишњом температуром од 9 до 11 степени. Иначе, на планини редовно има снега али и летњих непогода. Има доста подземних вода, а урађене су анализе и 21 најзначајнијег извора. Чак 95 извора је издашности 1,5 литара у минути, 30 извора има 6 l/m, а четири извора имају чак 60 литара у минути. Многи извори су одведени у локална села. Космај је богат лековитим биљкама и са преко 300 врста гљива, од чега су 80 јестиве.

Што се тиче фауне имамо 16 врста глодара, 15 врста слепих мишева, 8 врста звери и четири врсте папкара. Интересантно је да имамо 96 врста птица што није карактеристично за ово подручје, као и 12 врста гмизаваца и седам водоземаца. Срна се простире на 20.000 ha, зец на 28.000, а дивља свиња на 3.000 хектара, а повремно упадају јелени копитари и муфлони из околних узгајалишта. Пронађене су ретке врсте шумског воћа, рецимо винова лоза која је исчезла у Европи, Розе Бургундац, а који се својевремено служио на француском двору, међутим само виноградарство је замрло. Нажалост нема организованог откупа лековитог биља, иако рецимо дивљи бели лук "сремуш" расте на читавим пољанама. Овај лук је надавно почела да откупљује фармацеутска фирма "Мартин Бауер" која га користи у производњи новог лека за снижавање притиска – рекао је Вукелић.

Владимир Бједов је као посебно интересантну групу издвоји слепе мишеве којих на Космајским пећинама има 15 врста. Он каже да није лако економоски проценити природне ресурсе, односно њихову економску вредност.

– Ту имамо директну и индиректну вредност. Прва се односи на врсте које се прерађују као и ловна дивљач. Проблем је уситњеност поседа, иако су неки стари занати очувани. Постоје одређене врсте изузетно скупих гљива, буковаче, вргањи и рудњаче које се извозе због своје високе цене. Што се тиче туризма овде се људи не задржавају дуже од једног дана јер нема смештајних капацитета. Постоји шанса за сеоски туризам и укључивање туриста у живот на селу што је оствариво без великих улагања. Ускоро ће бити отоврена бициклистичка стаза на Космају, а локално становништво би могло по угледу на Италију да се у својим домаћинствима бави узгојем ловне дивљачи која би се пуштала у ловишта – каже Бједов.

Олга Миличић је рекла да на Космају не постоји развијена мрежа информативних табли, као и да сама планина нема свој лого који би могао да постане заштитини знак за све што долази са ове планине што је важно за све националне паркове.

Живорад Милосављевић, председник општине Сопот, је поновио реченицу да је "Космај наша тужна прича". Он каже да локалне самоуправе немају никакве надлежности над имовином која се не користи на прави начин и која пропада што је случај са малобројним мотелима на Космају, односно да је систем власништва погрешно постављен а резултат је катастрофалан.

  • Датум креирања: .
Права коришћења: Градска општина Младеновац. ©2005-2023.
Контакт: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. 
Инфо центар ГО Младеновац: 011/7857-846
Техничка подршка: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.