Београд − У главном граду Србије је само за 24 сата забележен трагичан биланс самоубистава. Према информацијама из Завода за хитну медицинску помоћ, за то време четворо људи себи је одузело живот, док су лекари пету жртву успели да спасу. Стручњаци кажу да је тешко коментарисати те случајеве, јер није познато да ли се ради о психијатријским болесницима или не и које су околности довеле до трагичног окончања живота.

Професор Филозофског факултета у Београду Жарко Требјешанин истиче да врућина, која влада ових дана, негативно утиче на људе слабијих живаца и може да буде кап која је "препунила чашу". Међутим, он је указао да грађане погађа економска криза, а посебно оне који су имали велика очекивања после 2000. године. Требјешанин сматра да се људи тешко суочавају са економском кризом због које често имају утисак да су остављени на цедилу и да никога не занимају.

− Познато је и да је у Србији у порасту број психичких поремећаја изазваних стресом, које стручњаци тумаче последицом дешавања којима је становништво изложено последње две деценије - ратови у региону, хиперинфлација, санкције, НАТО бомбардовање, социјална транзиција − истиче Требјешанин.

Он је, такође, навео да су депресија, број убистава и самоубистава, злоупотреба психоактивних супстанци, психосоматски поремећаји, делинквенција и насиље у екстремном порасту. Према броју самоубистава - 19.000 на 100.000 становника, Србија је на 13. месту у свету, а ментални поремећаји, као што су депресија и злоупотреба психоактивних супстанци узроци су у више од 90 одсто случајева.

На основу статистичких података, стручњаци закључују да је ментално здравље становништва Србије све лошије, а уочено је да сваки четврти суграђанин болује од депресије. Пракса психијатара указује да жене чешће од мушкараца покушавају да изврше самоубиство, али да мушкарци у томе, нажалост, више успевају и то у сразмери три према један.

Међу самоубицама највише је особа између 50 и 70 година старости, при чему међу женама предњаче домаћице и пензионерке, а код мушкараца пензионери, радници и земљорадници. Међу патолошке поремећаје који прате суицид спадају алкохолизам, психички проблеми, а код извршених самоубистава преовладавају агресија и аутодеструкција, а код покушаја суицида апел за помоћ.

Психотерапеуткиња Тијана Мандић казала је Тањугу да је превенција најбољи могући начин борбе против суицида, јер до самоубиства не долази "преко ноћи", већ постоје индивидуални и системски индикатори. Када негативна размишљања добију велику емотивну снагу и почну особу данима да опседају (присилна мисао) и када човек почне да се припрема за тај чин, онда је неопходна стручна помоћ да би се избегао фаталан исход.

− Цивилизовано и квалитетно друштво би требало да води рачуна о знацима, сигналима и порукама појединца и да нешто предузме на индивидуалном, групном и системском плану, јер и сам покушај суицида увек има комуникацијску важност и значи апел околини за помоћ − наглашава Мандићева.