Градска општина Младеновац има свој грб (основни, средњи и велики) и своју заставу.

Основни грб је плави штит раздељен сребрном гредом, у врху два један ка другом нагнута златна кондира из којих се изливају и спајају сребрни млазеви воде која се као угнути клин улива у поменуту сребрну греду, а из стопе штита црни наковањ из кога израста крстообразна златна тролисна младица храста.

Средњи грб је истоветан основном грбу, али је штит надвишен златном бедемском круном са три видљива мерлона.

Велики грб је истоветан средњем грбу, с тим што на златној бедемској круни стоји раширених крила бели голуб златног кљуна и црвених ногу, око чије главе сија златни ореол са црвеним уписаним крстом. Десни чувар штита је пропети бели коњ црних копита, зауздан, оседлан и опремљен како приличи коњу деспота, то јест оглав, узде и колани пурпурни, пурпурни прекривач седла, бела покривка извезена гримизним двоглавим орловима, а леви пропети црвени срндаћ, златно оружан и истог таквог језика и папака, прободен кроз врат златном стрелом. Између чувара и штита о тло су ослоњена црвена златом окована копља са којих се у поље вију златним ресама оперважени стегови, и то десно стег Београда, а лево стег Младеновца (на плавом изнад снижене сребрне греде крстообразна златна тролисна младица храста). Постамент је природни травом и пољским цвећем обрасли брежуљкасти предео Космајског подножја, а испод штита је пали деспотски пурпурни тоболац отворен одесно, украшен сребром и златом, са мотивом сребрног двоглавог орла; у тоболцу су три златне стреле, а испод тоболца, по левој косини, леже на тлу две златне стреле. Испод грба исписан је гримизно црвеном бојом назив "Младеновац". 

Застава је квадратног облика, у основи плаве боје, а на њој изнад снижене сребрне греде је крсто-образна златна тролисна младица храста.

Употреба грба и заставе Младеновца уређена је Одлуком о употреби и заштити грба и заставе ГО Младеновац ("Сл. лист града Београда", бр. /2010).

ПРЕУЗМИТЕ:
Одлука о употреби и заштити грба и заставе ГО Младеновац, PDF, 120 KB 
 

Образложење грба

Грб подсећа на предање о смрти Деспота Стефана на територији данашње младеновачке општине ("закорачио у Кораћици, опружио се у Пружатовцу, издахнуо у Црквинама "), чији судњи дан Општина комеморише као свој празник. Кондири из којих се излива вода алудирају на младеновачке бање и речицу Луг, наковањ на индустријски развој Младеновац, а младица храста и голуб на празник Духова, славу и литију Младеновца. Постамент евоцира близину Космаја и заталасани пејзаж северне Шумадије.

Географске одреднице
- Сребрна греда: речица Луг, одакле назив села Међулужје, по коме је названа прва железничка станица.
- Два кондира из којих се излива вода: бање Селтерс и Кораћица.
- Зелени брегови: Прибрежје Космаја. Доминантни масив Северне Шумадије дефинише морфологију тла на коме се простире територија Општине Младеновац

Административна хијерархија
- Златна бедемска круна: Круна са три мерлона одговара величини административне јединице са око 75.000 житеља.

Историјске и традицијске одреднице
- Бели голуб: Традиционална амблемска представа Господа Светог Духа, као алузија на силазак Светог Духа на апостоле, празник Духова, који је слава Младеновца.
- Златна младица храста: Под Мамвријским храстом у Хеврону Праоцу Авраму указао се Господ у лику три анђела. Храст је култно дрво у Срба, коме се у оквиру божићних обичаја указује посебна почаст, а злато као метал који не кородира симбол је чистоће и светости. Шумадија је била славна по великим шумама храста.
- Рањени срндаћ: У време када га је задесила смрт, Деспот је био у лову. Срндаћ је ловина великаша.

---

Литија града Младеновца је на празник Св. Тројица, то јест Силазак Светог Духа на апостоле, који пада увек у недељу, на педесети дан од Ускрса.

Дан општине Младеновац је 2. август, дан када је Младеновац 1893. проглашен за варош.

ЈАНУАР

Игре на снегу
.

ФЕБРУАР

14. фебруар
Дан воћара и виноградара (дан Св. Трифуна)
Од 1996. младеновачки воћари и виноградари се окупљају да би прославили Светог Трифуна. У склопу ове манифестације организује се и манифестација "Хлеб и вино".

АПРИЛ

крајем априла - почетком маја
Изложба цвећа
Одржава се под покровитељством Градске општине Младеновац
- Првог дана: Изложба цвећа у ресторану "Петар Драпшин"
- Другог дана: Садња цвећа на зеленим површинама у граду

ЈУН

14-18. јун
Међународни дечји фестивал фоклора
Организатор: КУД "Војвода Катић"

Изложба "Ваздухом хлађена страст"
Изложба олдтајмер аутомобила марке "volkswagen"

"Street ball"
Традиционална манифестација за љубитеље кошарке
Организатор: Спортски савез Младеновца

ЈУЛ

26-30. јул
Међународни фестивал фолклора у селу Влашка
Организатор: КУД "Шумадија", Влашка

Дани поља и пшенице
Организатор: Завод за пољопривреду "Космај"

АВГУСТ

Игре на води
Школска манифестација која има такмичарски, едукативни и забавни карактер, у базену Спортског центра
Организатор: Спортски савез Младеновца

Бирамо најлепше двориште, балкон, терасу и башту пословног објекта

Такмичење у припремању рибљег паприкаша
На Марковачком језеру

крајем јула или почетком августа
Ликовна колонија
Традиционална ликовна манифестација
Организатор: Центар за културу Младеновац

Великокршљански сабор
Фестивал фолклора
Организатор: КУД "Извор", Велика Крсна

СЕПТЕМБАР

Регионална изложба говеда
Организатори: Завод за полљопривреду "Космај" и Удружење узгајивача говеда сименталске расе

Општинска изложба оваца
Организатори: Завод за пољопривреду "Космај" и Удружење оваца Винтенберг расе.

Сајам ситне пољопривредне механизације, опреме, технологије и производње
Организатор: ЈКП "Пијаце Младеновац"

трећа недеља септембра
Дани пчеларства
Организатор: Друштво пчелара "Космај", Младеновац

четврта недеља септембра
Недеља без аутомобила
Организатор: "Југоциклинг"

ОКТОБАР

Шумадијске метафоре
Организатор: Библиотека "Деспот Стефан Лазаревић"

прва недеља октобра
Позоришни фестивал
Организатор: Центар за културу Младеновац

Најзначајнија природна, а и туристичка вредност на подручју Младеновца је пространа и шумовита планина Космај. На само 12 km од Младеновца, она нуди уживање као излетничка локација и то не само за традиционалне првомајске уранке. За рекративни туризам, за шетње је на Космају најатрактивнија кружна стаза око Споменика борцима из II светског рата, пут ка ПТТ одмаралишту или стаза ка Спомен-костурници борцима из I светског рата. Ове стазе су доста популарне и код планинара и код рекреативаца, тако да су доста посећене у лети, нарочито викендом. Постоје одморишта са дрвеним клупама и столовима, као и мања игралишта за децу.

За ловни туризам права дестинацијa је Ловиште "Варовнице", на обронцима Космаја, на само 46 km јужно од Београда. Ловиштем газдује Ловачко удружење "Варовнице" из Младеновца. Ловне површне су на око 27.000 хектара, а гајене врсте дивљачи су срна, зец, фазан, дивља свиња и пољска јаребица. Такође су присутни лисица, куна-белица, куна-златица, јазавац, шакал... Ловцима су на располагању Ловачки дом у Рајковцу, Ловачка кућа "Пландиште", Ловачки дом "Језерац".

Спортски риболов могућ је на два језера у близини Младеновца, Рабровачком и Марковачком које поседује и угоститељско-смештајне објекте. У водама језера су најзаступљенији шаран, сом, штука, бабушка, деверика и смуђ, дневне риболовачке дозвола се издају код рибочувара.

Бањски туризам је увелико развијен, пре свега у Бањи Селтерс, познатој по својој лековитој термоминералној води откривеној 1898. Бања функционише у оквиру Института за рехабилитацију Београд са 760 постеља и значајним дијагностичко-терапеутским простором за физикалну медицину. У саставу Института је и Хотел "Селтерс" са затвореним базеном, сауном и другим садржајима намењеним опоравку, рекреацији и забави гостију. У непосредној близини је и Кораћичка бања.

На археолошком локалитету Јабланица у селу Међулужју откривени су трагови насеља из периода неолита (3800-3200 п.н.е). Трагови насељености ових крајева се налазе и за период бакарног, бронзаног и гвозденог доба.

Од историјских споменика најзначајнији је Спомен-комплекс "Црквине", на 8,5 km од Младеновца, посвећен Деспоту Стефану Лазаревићу. Ту је 1427. подигнут споменик на месту смрти деспота Стефана, који је 1979. заштићен као културно добро од изузетног значаја. На врху Варовница, 10 km од Младеновца, поред пута за село Шепшин, урађен је Спомен-комплекс Варовнице, на простору где је децембра 1914. вођен бој у оквиру чувене Колубарске битке у Првом светском рату.

Међу значајне културно-историјске споменике овог краја убраја се манастир Павловац из XV века. Сматра се задужбином Деспота Стефана Лазаревића, а налази се у атару села Кораћице подно Космаја, на 13 km од Младеновца.

Село Рабровац је пионир у развоју сеоског туризма, а на Космају постоји пар смештајних објеката у етно стилу.

У Младеновцу и околини постоји преко 120 угоститељских објеката свих врста, уређених у традиционалном, али и модерном стилу, са специјалитетима националне и интернационалне кухиње. Велики број њих налази се на магистралном путу Београд - Крагујевац.

Са околином богатом природним лепотама, бањама и минералним водама, културно-историјским споменицима, у непосредној близини Космаја и надомак Београда и аутопута Е75, Младеновац има све услове да буде на туристичкој мапи Србије.

Својим природним ресурсима, културном баштином и богатим историјским наслеђем, Младеновац представља изузетан туристички потенцијал за излетнички, рекреативни, бањски, сеоски, манифестациони, културно-историјски и ловно-риболовни туризам.

Планина Космај, Ловиште "Варовнице", Марковачко језеро, Бања Селтерс, Спомен-комплекс "Црквине", Спомен-комплекс Варовнице, манастир Павловац, археолошко налазиште Јабланица... неке су од значајних туристичких дестинација младеновачког краја. Бројне су и традиционалне и културне манифестације.

За послове развоја, очувања, заштите и промоције туристичких вредности младеновачке општине основана је установа Центар за културу и туризам.

И поред близине Београда као великог културног средишта, Младеновац има и своје аутентичне културне манифестације и установе културе.

Својеврсно "тројство" културних установа у којем се одржава највише догађаја представљају:
- Библиотека "Деспот Стефан Лазаревић" са преко 60.000 књига. У оквиру Библиотеке, почетком 2005. почела је са радом Драмска радионица са тенденцијом да временом прерасте у позориште.
- Центар за културу Младеновац са савременом биоскопском салом од 332 места, великом позорницом и галеријом.
- Музеј Младеновца са сталним и повременим поставкама и археолошком, етнографском, историјском и уметничком збирком у којима се чува културно-историјско богатство Младеновца.

Младеновац је и ван својих граница познат по традиционалним културним манифестацијама:
- Ликовна колонија, међународна сликарска смотра
- Књижевни фестивал "Шумадијске метафоре"
- Међународни фестивал фолклора
- Позоришни фестивал "Театар у једном дејству"
- Међународна изложба аутомобила са ваздушним хлађењем мотора "Ваздухом хлађена страст"
- Турнир музичких школа Меморијал "Аца Панић"

Младеновац је познат и по културно-уметничким друштвима са богатом традицијом и многобројним успешним наступима у земљи и иностранству. Најстарије је КУД "Војвода Јанко Катић" из Младеновца (основано 1896), а ту су и КУД "Шумадија" из села Влашка, КУД "Извор" из Велике Крсне и једино ромско КУД "Романо Ило" из Младеновца.

Многобројне књижевне вечери, сликарске, вајарске и изложбе предмета примењене уметности, концерти, пројекције уметничких филмова, трибине и слична дешавања само употпуњују богату понуду културних садржаја у Младеновцу.

.

.

Спомен-обележје деспоту Стефану Лазаревићу

.

Споменик са записом о смрти деспота Стефана Лазаревића постављен је 1427. у порти цркве Светог Пророка Илије у засеоку Црквине, делу села Марковца, општина Младеновац. Споменик је у форми стуба од углачаног белог мермера, висине 186 cm, ширине 68 cm и дебљине 26 cm.

Како би се сачувало сећање на тренутак упокојења цењеног владара, постављен је камени белег на самом месту где је деспот пао са коња, у непосредној близини цркве чији је ктитор био. Опраштајући се од свог господара, најближи сарадници, који су се у тренутку несреће и налазили у његовој свити, подигли су му споменик од венчачког мермера исписујући тиме поруке оданости и поштовања. Споменик је подигао Ђурађ Зубровић, властелин из области којој је припадао заселак Глава и витез из Деспотове свите.

Најлепши запис преминулом деспоту исписан је у форми епитафа на чеоној страни споменика. Уз епитаф, како је то био обичај у средњовековној Србији, урезана је представа Христовог крста на Голготи, чија је симболика у директној вези са темом страдалништва и мучеништва, као и нечитка представа јелена, која алудира на догађај лова у којем је Деспота задесила изненадна смрт.

Јединствен по свом садржају и функцији споменик представља важно сведочанство за проучавање историје, уметности и књижевности средњовековног Београда и Србије и један од најстаријих и најзначајнијих споменика балканског културног наслеђа.

.

Проглашен је 1979. за културно добро од изузетног значаја.

На споменику пише:
"Ја, Деспот Стефан, син светога кнеза Лазара и по представљању тога милошћу Божјом бих господин свим Србима и Подунављу и Посављу и делу угарске земље и босанске а још и Приморју зетском. И у богоданој ми власти проводих живота мојега време колико благому изволи се Богу, година око 38. И тако дође мени заповест општа од цара свих и Бога, говорећи послани к мени анђео: Иди! И тако душа моја од убогог ми разлучи се тела на месту званом Глава, године тада текуће 6000 и 900 и 30 и 5 индиката 5 сунцу круг 19 и луне 19, месеца јулија 19 дан.
Побожни господин деспот Стефан, добри господин, предобри и мили и слатки господин деспот! О, тешко томе ко га виде на овом месту мртва.
Ја Ђурађ Зубровић, грешни раб Божији, поставих овај камен.
Прости, Боже, попа Влкшу"

---

.

Спомен-комплекс Варовнице

.

На врху Варовница, 10 km од Младеновца, поред пута за село Шепшин, на простору где је вођен бој у оквиру чувене Колубарске битке у Првом светском рату, подигнут је 1984. споменик, а по обронцима уређен спомен-комплекс са каменим обелисцима.

Спомен-комплекс Маковица-Варовнице, на простору од 35 km ², обухвата споменик палим ратницима током Варовничког боја од 6. до 10. децембра 1914. године, постављен на врху Варовница, на коти 406 и шире. Окружен је другим спомен-обележјима и рововима, од којих су неки и данас видљиви.

Споменик је посвећен сећању на српске војнике, углавном трећепозивце из младеновачких села, који су у храброј борби уз велике жртве успели да зауставе далеко надмоћнијег непријатеља и овом победом допринесу успешном окончању Колубарске битке.

.

---

.

Спомен-чесма "Црквенац"

Чесма се налази у ужем подручју Младеновца, а изградили су је српски војници 1915. у знак захвалности према санитарној мисији шкотских жена које су на овом простору лечиле српске војнике оболеле од пегавог тифуса, а које је предводила др Елси Инглис.

.

Чесма је обновљена 1985. када је и уређен околни простор. Као знак захвалности и поштовања према др Инглис и медицинским сестрама, Градска општина Младеновац је 2009. нову свечану салу у центру града назвала по храброј докторки из Шкотске.

.

Годишњици освећења спомен-чесме "Црквенац", која се одржава сваке године у септембру, редовно присуствују представници страних амбасада, Војске Србије, републичких министарстава и удружење за неговање традиције ослободилачких ратова Србије. Чесма је проглашена за културно добро.

---

.

Споменик српском ратнику

.

Фигура српског ратника, дело академског сликара и вајара Михаила Миловановића, налази се у центру Младеновца, посвећена је педесетседморици мештана вароши Младеновац палим у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918.

Споменик српском ратнику је подигнут 1926. године, висок је око 6 метара, и представља српског војника у пуној ратној опреми, а изграђен је од белог венчачког мермера. Као модел аутору је послужио војник на одсуству Петар Кузмановић.

.

Постамент садржи три сегмента. У првој зони је кружни, геометријски мотив, који подсећа на шаре Шумадијског ћилима, а на другом делу између два декоративна ступца, уклесани су стихови чији је аутор Михаило Миловановић:
У камену камени витеже,
насред млада Младеновца града,
Гордо хрли небу у висине,
Гордо хрли, те се с небом грли
Као симбол патње и победе
И напајај кроз дуга столећа
Духом вере, братства и јединства
И љубављу снагом и лепотом
Снагом расе а лепотом духа
Кршну децу, кршне Шумадије!

Споменик је 1987. проглашен за културно добро.

---

Спомен-костурница

.

Током 1929. посмртни остаци погинулих војника са Варовница, бораца умрлих од пегавог тифуса, као и заробљених аустроугарских војника који су подлегли тој болести, пребачени су у озидану спомен-костурницу на младеновачком гробљу.

Направљена у виду каменог, степенастог платоа, квадратне основе, костурница је, заправо, замишљена као део комплекснијег пројекта који је подразумевао и капелу изнад ње, меморијалног и култног карактера. Пројектовање капеле чију изградњу је спречио почетак Другог светског рата, поверена је руском архитекти Василију Михајловичу Андросову, који је урадио два идејна решења за будућу капелу, прво 1932. и друго, незнатно измењено 1940.

.

Према различитим изворима, у костурници је похрањено преко 800 костура, а сам објекат је обновљен и уређен 1975. На спомен плочи пише: "Овде почивају српски ратници пали 1914-1918".

---

.

Споменик на Космају посвећен палим борцима у Другом светском рату

.

На Космају се налази споменик палим борцима у Другом светском рату. Израђен је по замисли вајара Војина Стојића и архитекте Градимира Медаковића. Споменик је својеврсни знак распознавања Космајског краја и целе Шумадије, са крацима који симболизују слободарски искру.

.

Између стубова, на тлу је кружни постамент који симболизује вечни пламен. Споменик је подигнут 1971. као сећање на жртве и борбу Космајско-посавског партизанског одреда. По ободу бронзаног поклопца постамента исписан је текст: "Младеновчани, Грочани, Смедеревци, Подунавци, Јесеничани, Поморавци, Београђани, Посавци, Врачарци и Космајци – 2. јули 1941. године – мај 1945. године."

---

.

Стара механа "Космај"

Далеке 1885. године, осам година пре званичног проглашења Младеновца за варошицу, мештани села Младеновца подигли су у близини Железничке станице, уз сам друм Београд - Крагујевац, механу "Космај". Ова зграда заједно са Железничком станицом представља зачетак настајања вароши.

.

У то време није било цемента па је кафана зидана врућим кречом, а први гости ове механе били су управо радници са оближње пруге. Ресторан "Стара механа" је растао и развијао се упоредо са градом, а данас је то једно од култних места у Младеновцу, које се може похвалити аутентичним садржајем и домаћим шармом.

.

.

---

.

Биста Блаженопочившег Патријарха српског Павла

Биста Његове светости Блаженопочившег Патријарха српског Павла постављена је 16. јула 2011. године испред цркве Успења пресвете Богородице у Младеновцу.

Иницијатива да се испред цркве, на истоименом тргу, постави биста потекла је од младеновачке породице Чокић, а њен аутор је вајар Дринка Радовановић.

Освећењу бисте је поред представника Општине Младеновац, присуствовао је епископ шумадијски Јован.

Представници свих странака у младеновачкој скупштини општине подржали су одлука да се постави биста патријарху.

.

.

---

.

.

Биста песника Милорада Петровића Сељанчице

Биста Милорада Петровића Сељанчице, чувеног младеновачког песника и учитеља, свечано је откривена 12. јула 2013. године у Градском парку у Младеновцу. Биста је постављена
захваљујући ангажовању градске општине Младеновац и иницијативи и донацијама Срба из Канаде, као и ангажману појединаца и фирми из Младеновац. Аутор бисте Милорада Петровића Сељанчице је професор Факултета ликовних уметности у Београду Кузмановић Зоран.

Песник, родом из села Велика Иванча, који је написао неке од најпозантијих и напеванијих српских песама пупут "Играле се делије", "Јесен стиже дуњо моја", "Не лудуј, Лело", и остале издате у кључној збирци "Сељанчице", коначно је добио своје заслужено место у родном граду.

Црква Успенија Пресвете Богородице у Младеновцу

Изградња младеновачке православне цркве, посвећене Успенију Пресвете Богородице, започета је 18. јуна 1908. године, када су уз присуство протојереја Петра Поповића, пароха из Влашке и месног јереја Милана Арсића освештани темељи овог здања. Градња цркве је завршена 1910. године, али чин освећења тада није обављен јер унутрашњи радови нису били завршени.

Због почетка Балканског, а потом и Првог светског рата, освећење је обављено тек 28. августа 1929. године, на Велику Госпојину. Цркву је освештао Патријарх српски Димитрије. Крајем 1926. академски вајар и сликар Михаило Миловановић започео је радове на новом иконостасу и унутрашњој декорацији цркве. Након две године рада Миловановић је завршио иконостас од белог венчачаког мермера и десет икона на платну.

Младеновачка црква је саграђена у српско-византијском стилу, у виду крста, по пројекту архитекте Гргура Миловановића, под надзором инжењера Милана Симоновића. Радове су извели браћа Стеван и Кузман Наумовић, предузимачи из села Вевчани у Македонији.

---

Манастир Павловац

Манастир Павловац, са црквом посвећеном св. Николи, налази се у космајском селу Кораћица, крај Павловачког потока, по коме је и добио име. Подигнут је почетком XV века по наредби деспота Стефана Лазаревића, а изградили су га ученици Рада Боровића (Рада неимара), који је био Деспотов дворски архитекта.

Манастир је у рушевинама био око 280 година. Обновљен је у другој половини 16. века. У Павловцу је патријарх Арсеније Чарнојевић служио једну од последњих литургија пред прелазак са народом у Угарску 1690. Међутим, братство Манастира није могло да га напустити, па су их Турци све убили, а Манастир спалили и разорили. Њихове мошти налазе се у темељу манастирске цркве.

Манастирска црква је грађена у духу моравске стилске школе. Триконхалне је основе, са конхама споља петостраним а изнутра полукружним, осмостраном куполом над централним делом грађевине и припратом изведеном истовремено када и наос. Фасадну декорацију чине четири прозорска отвора и камене розете. Начин градње павловачког храма указује на приморско порекло утицаја.

Манастирски комплекс је остао у рушевинама до 1968. када су започета систематска археолошка истраживања. До 1973. конзервирани су откривени остаци профаних грађевина и обновљена је црква. После опсежних конзерваторско-рестаураторских радова, око 2000. цркви је враћена првобитна намена.

Манастирски комплекс састоји се од цркве, манастирског конака на јужној страни и вероватно летњиковца деспота Стефана Лазаревића на северној страни од цркве. Био је један од центара писмености средњовековне Србије у космајској области. Према житију деспота Стефана Лазаревића, које је написао Константин Филозоф, овај српски владар умро је 19. јула 1427. године, у Црквинама, засеоку села Марковац, 8,5 km од Младеновца, ловећи по Космају.

Манастир Павловац је 1973. проглашен културним добром од великог значаја.

.

.

.

.

Марковачко језеро

У атару села Марковац, окружено храстовом, церовом и багремовом шумом, на 6 km од Младеновца, према Крагујевцу, смештено је Марковачко језеро, дуго 1000 и широко 500 m, површине око 16 хектара. Налази се на путу Младеновац - Аранђеловац - Топола, а настало је 1969. изградњом бране на речици Кошарној.

На његовој обали су угоститељски објекти, бунгалови, а у дубинама (и до 11 m), крије шарана, сома, штуку, клена, бабушку, караша, гргеча, бодарку... Најчешће се пеца шаран, деверика, бабушка и сом.

Становници приобаља су дивље патке, велики гњурац, бела и сива чапља, црна лиса, а околних шума зец, фазан и препелице.

Има уређено купалиште и бетонирани део који улази у воду око 4 метара, тако да је погодан за одмарање, купање и камповање. Дозвољено је постављање шатора, али није дозвољено коришћење пловних средстава, а пецање је дозвољено само са обала.

---

.

.
Рабровачко језеро

У селу Рабровац, 15 km од Младеновца, на регионалном путу Младеновац - Смедеревска Паланка, налази се Рабровачко језеро, дугачко преко 700, широко око 150, а дубине и до 16 метара. Настало је акумулацијом на потоку Трстенци које пролази кроз село Рабровац.

Језеро је порибљено и обилује рибом, а најзаступљеније рибе су шаран, амур, деверика.Уоквирено је пашњацима и ливадама, као и дрвећем које се надвија над језером правећи око њега хлад у топлим летњим данима.