И поред близине Београда као великог културног средишта, Младеновац има и своје аутентичне културне манифестације и установе културе.

Својеврсно "тројство" културних установа у којем се одржава највише догађаја представљају:
- Библиотека "Деспот Стефан Лазаревић" са преко 60.000 књига. У оквиру Библиотеке, почетком 2005. почела је са радом Драмска радионица са тенденцијом да временом прерасте у позориште.
- Центар за културу Младеновац са савременом биоскопском салом од 332 места, великом позорницом и галеријом.
- Музеј Младеновца са сталним и повременим поставкама и археолошком, етнографском, историјском и уметничком збирком у којима се чува културно-историјско богатство Младеновца.

Младеновац је и ван својих граница познат по традиционалним културним манифестацијама:
- Ликовна колонија, међународна сликарска смотра
- Књижевни фестивал "Шумадијске метафоре"
- Међународни фестивал фолклора
- Позоришни фестивал "Театар у једном дејству"
- Међународна изложба аутомобила са ваздушним хлађењем мотора "Ваздухом хлађена страст"
- Турнир музичких школа Меморијал "Аца Панић"

Младеновац је познат и по културно-уметничким друштвима са богатом традицијом и многобројним успешним наступима у земљи и иностранству. Најстарије је КУД "Војвода Јанко Катић" из Младеновца (основано 1896), а ту су и КУД "Шумадија" из села Влашка, КУД "Извор" из Велике Крсне и једино ромско КУД "Романо Ило" из Младеновца.

Многобројне књижевне вечери, сликарске, вајарске и изложбе предмета примењене уметности, концерти, пројекције уметничких филмова, трибине и слична дешавања само употпуњују богату понуду културних садржаја у Младеновцу.

.

.

Спомен-обележје деспоту Стефану Лазаревићу

.

Споменик са записом о смрти деспота Стефана Лазаревића постављен је 1427. у порти цркве Светог Пророка Илије у засеоку Црквине, делу села Марковца, општина Младеновац. Споменик је у форми стуба од углачаног белог мермера, висине 186 cm, ширине 68 cm и дебљине 26 cm.

Како би се сачувало сећање на тренутак упокојења цењеног владара, постављен је камени белег на самом месту где је деспот пао са коња, у непосредној близини цркве чији је ктитор био. Опраштајући се од свог господара, најближи сарадници, који су се у тренутку несреће и налазили у његовој свити, подигли су му споменик од венчачког мермера исписујући тиме поруке оданости и поштовања. Споменик је подигао Ђурађ Зубровић, властелин из области којој је припадао заселак Глава и витез из Деспотове свите.

Најлепши запис преминулом деспоту исписан је у форми епитафа на чеоној страни споменика. Уз епитаф, како је то био обичај у средњовековној Србији, урезана је представа Христовог крста на Голготи, чија је симболика у директној вези са темом страдалништва и мучеништва, као и нечитка представа јелена, која алудира на догађај лова у којем је Деспота задесила изненадна смрт.

Јединствен по свом садржају и функцији споменик представља важно сведочанство за проучавање историје, уметности и књижевности средњовековног Београда и Србије и један од најстаријих и најзначајнијих споменика балканског културног наслеђа.

.

Проглашен је 1979. за културно добро од изузетног значаја.

На споменику пише:
"Ја, Деспот Стефан, син светога кнеза Лазара и по представљању тога милошћу Божјом бих господин свим Србима и Подунављу и Посављу и делу угарске земље и босанске а још и Приморју зетском. И у богоданој ми власти проводих живота мојега време колико благому изволи се Богу, година око 38. И тако дође мени заповест општа од цара свих и Бога, говорећи послани к мени анђео: Иди! И тако душа моја од убогог ми разлучи се тела на месту званом Глава, године тада текуће 6000 и 900 и 30 и 5 индиката 5 сунцу круг 19 и луне 19, месеца јулија 19 дан.
Побожни господин деспот Стефан, добри господин, предобри и мили и слатки господин деспот! О, тешко томе ко га виде на овом месту мртва.
Ја Ђурађ Зубровић, грешни раб Божији, поставих овај камен.
Прости, Боже, попа Влкшу"

.

Спомен-комплекс Варовнице

.

На врху Варовница, 10 km од Младеновца, поред пута за село Шепшин, на простору где је вођен бој у оквиру чувене Колубарске битке у Првом светском рату, подигнут је 1984. споменик, а по обронцима уређен спомен-комплекс са каменим обелисцима.

Спомен-комплекс Маковица-Варовнице, на простору од 35 km ², обухвата споменик палим ратницима током Варовничког боја од 6. до 10. децембра 1914. године, постављен на врху Варовница, на коти 406 и шире. Окружен је другим спомен-обележјима и рововима, од којих су неки и данас видљиви.

Споменик је посвећен сећању на српске војнике, углавном трећепозивце из младеновачких села, који су у храброј борби уз велике жртве успели да зауставе далеко надмоћнијег непријатеља и овом победом допринесу успешном окончању Колубарске битке.

.

.

Спомен-чесма "Црквенац"

Чесма се налази у ужем подручју Младеновца, а изградили су је српски војници 1915. у знак захвалности према санитарној мисији шкотских жена које су на овом простору лечиле српске војнике оболеле од пегавог тифуса, а које је предводила др Елси Инглис.

.

Чесма је обновљена 1985. када је и уређен околни простор. Као знак захвалности и поштовања према др Инглис и медицинским сестрама, Градска општина Младеновац је 2009. нову свечану салу у центру града назвала по храброј докторки из Шкотске.

.

Годишњици освећења спомен-чесме "Црквенац", која се одржава сваке године у септембру, редовно присуствују представници страних амбасада, Војске Србије, републичких министарстава и удружење за неговање традиције ослободилачких ратова Србије. Чесма је проглашена за културно добро.

.

Споменик српском ратнику

.

Фигура српског ратника, дело академског сликара и вајара Михаила Миловановића, налази се у центру Младеновца, посвећена је педесетседморици мештана вароши Младеновац палим у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918.

Споменик српском ратнику је подигнут 1926. године, висок је око 6 метара, и представља српског војника у пуној ратној опреми, а изграђен је од белог венчачког мермера. Као модел аутору је послужио војник на одсуству Петар Кузмановић.

.

Постамент садржи три сегмента. У првој зони је кружни, геометријски мотив, који подсећа на шаре Шумадијског ћилима, а на другом делу између два декоративна ступца, уклесани су стихови чији је аутор Михаило Миловановић:
У камену камени витеже,
насред млада Младеновца града,
Гордо хрли небу у висине,
Гордо хрли, те се с небом грли
Као симбол патње и победе
И напајај кроз дуга столећа
Духом вере, братства и јединства
И љубављу снагом и лепотом
Снагом расе а лепотом духа
Кршну децу, кршне Шумадије!

Споменик је 1987. проглашен за културно добро.

Спомен-костурница

.

Током 1929. посмртни остаци погинулих војника са Варовница, бораца умрлих од пегавог тифуса, као и заробљених аустроугарских војника који су подлегли тој болести, пребачени су у озидану спомен-костурницу на младеновачком гробљу.

Направљена у виду каменог, степенастог платоа, квадратне основе, костурница је, заправо, замишљена као део комплекснијег пројекта који је подразумевао и капелу изнад ње, меморијалног и култног карактера. Пројектовање капеле чију изградњу је спречио почетак Другог светског рата, поверена је руском архитекти Василију Михајловичу Андросову, који је урадио два идејна решења за будућу капелу, прво 1932. и друго, незнатно измењено 1940.

.

Према различитим изворима, у костурници је похрањено преко 800 костура, а сам објекат је обновљен и уређен 1975. На спомен плочи пише: "Овде почивају српски ратници пали 1914-1918".

.

Споменик на Космају посвећен палим борцима у Другом светском рату

.

На Космају се налази споменик палим борцима у Другом светском рату. Израђен је по замисли вајара Војина Стојића и архитекте Градимира Медаковића. Споменик је својеврсни знак распознавања Космајског краја и целе Шумадије, са крацима који симболизују слободарски искру.

.

Између стубова, на тлу је кружни постамент који симболизује вечни пламен. Споменик је подигнут 1971. као сећање на жртве и борбу Космајско-посавског партизанског одреда. По ободу бронзаног поклопца постамента исписан је текст: "Младеновчани, Грочани, Смедеревци, Подунавци, Јесеничани, Поморавци, Београђани, Посавци, Врачарци и Космајци – 2. јули 1941. године – мај 1945. године."

.

Стара механа "Космај"

Далеке 1885. године, осам година пре званичног проглашења Младеновца за варошицу, мештани села Младеновца подигли су у близини Железничке станице, уз сам друм Београд - Крагујевац, механу "Космај". Ова зграда заједно са Железничком станицом представља зачетак настајања вароши.

.

У то време није било цемента па је кафана зидана врућим кречом, а први гости ове механе били су управо радници са оближње пруге. Ресторан "Стара механа" је растао и развијао се упоредо са градом, а данас је то једно од култних места у Младеновцу, које се може похвалити аутентичним садржајем и домаћим шармом.

.

.

.

Биста Блаженопочившег Патријарха српског Павла

Биста Његове светости Блаженопочившег Патријарха српског Павла постављена је 16. јула 2011. године испред цркве Успења пресвете Богородице у Младеновцу.

Иницијатива да се испред цркве, на истоименом тргу, постави биста потекла је од младеновачке породице Чокић, а њен аутор је вајар Дринка Радовановић.

Освећењу бисте је поред представника Општине Младеновац, присуствовао је епископ шумадијски Јован.

Представници свих странака у младеновачкој скупштини општине подржали су одлука да се постави биста патријарху.

.

.

.

.

Биста песника Милорада Петровића Сељанчице

Биста Милорада Петровића Сељанчице, чувеног младеновачког песника и учитеља, свечано је откривена 12. јула 2013. године у Градском парку у Младеновцу. Биста је постављена
захваљујући ангажовању градске општине Младеновац и иницијативи и донацијама Срба из Канаде, као и ангажману појединаца и фирми из Младеновац. Аутор бисте Милорада Петровића Сељанчице је професор Факултета ликовних уметности у Београду Кузмановић Зоран.

Песник, родом из села Велика Иванча, који је написао неке од најпозантијих и напеванијих српских песама пупут "Играле се делије", "Јесен стиже дуњо моја", "Не лудуј, Лело", и остале издате у кључној збирци "Сељанчице", коначно је добио своје заслужено место у родном граду.

Црква Успенија Пресвете Богородице у Младеновцу

Изградња младеновачке православне цркве, посвећене Успенију Пресвете Богородице, започета је 18. јуна 1908. године, када су уз присуство протојереја Петра Поповића, пароха из Влашке и месног јереја Милана Арсића освештани темељи овог здања. Градња цркве је завршена 1910. године, али чин освећења тада није обављен јер унутрашњи радови нису били завршени.

Због почетка Балканског, а потом и Првог светског рата, освећење је обављено тек 28. августа 1929. године, на Велику Госпојину. Цркву је освештао Патријарх српски Димитрије. Крајем 1926. академски вајар и сликар Михаило Миловановић започео је радове на новом иконостасу и унутрашњој декорацији цркве. Након две године рада Миловановић је завршио иконостас од белог венчачаког мермера и десет икона на платну.

Младеновачка црква је саграђена у српско-византијском стилу, у виду крста, по пројекту архитекте Гргура Миловановића, под надзором инжењера Милана Симоновића. Радове су извели браћа Стеван и Кузман Наумовић, предузимачи из села Вевчани у Македонији.

Манастир Павловац

Манастир Павловац, са црквом посвећеном св. Николи, налази се у космајском селу Кораћица, крај Павловачког потока, по коме је и добио име. Подигнут је почетком XV века по наредби деспота Стефана Лазаревића, а изградили су га ученици Рада Боровића (Рада неимара), који је био Деспотов дворски архитекта.

Манастир је у рушевинама био око 280 година. Обновљен је у другој половини 16. века. У Павловцу је патријарх Арсеније Чарнојевић служио једну од последњих литургија пред прелазак са народом у Угарску 1690. Међутим, братство Манастира није могло да га напустити, па су их Турци све убили, а Манастир спалили и разорили. Њихове мошти налазе се у темељу манастирске цркве.

Манастирска црква је грађена у духу моравске стилске школе. Триконхалне је основе, са конхама споља петостраним а изнутра полукружним, осмостраном куполом над централним делом грађевине и припратом изведеном истовремено када и наос. Фасадну декорацију чине четири прозорска отвора и камене розете. Начин градње павловачког храма указује на приморско порекло утицаја.

Манастирски комплекс је остао у рушевинама до 1968. када су започета систематска археолошка истраживања. До 1973. конзервирани су откривени остаци профаних грађевина и обновљена је црква. После опсежних конзерваторско-рестаураторских радова, око 2000. цркви је враћена првобитна намена.

Манастирски комплекс састоји се од цркве, манастирског конака на јужној страни и вероватно летњиковца деспота Стефана Лазаревића на северној страни од цркве. Био је један од центара писмености средњовековне Србије у космајској области. Према житију деспота Стефана Лазаревића, које је написао Константин Филозоф, овај српски владар умро је 19. јула 1427. године, у Црквинама, засеоку села Марковац, 8,5 km од Младеновца, ловећи по Космају.

Манастир Павловац је 1973. проглашен културним добром од великог значаја.

.

.

.

.

Марковачко језеро

У атару села Марковац, окружено храстовом, церовом и багремовом шумом, на 6 km од Младеновца, према Крагујевцу, смештено је Марковачко језеро, дуго 1000 и широко 500 m, површине око 16 хектара. Налази се на путу Младеновац - Аранђеловац - Топола, а настало је 1969. изградњом бране на речици Кошарној.

На његовој обали су угоститељски објекти, бунгалови, а у дубинама (и до 11 m), крије шарана, сома, штуку, клена, бабушку, караша, гргеча, бодарку... Најчешће се пеца шаран, деверика, бабушка и сом.

Становници приобаља су дивље патке, велики гњурац, бела и сива чапља, црна лиса, а околних шума зец, фазан и препелице.

Има уређено купалиште и бетонирани део који улази у воду око 4 метара, тако да је погодан за одмарање, купање и камповање. Дозвољено је постављање шатора, али није дозвољено коришћење пловних средстава, а пецање је дозвољено само са обала.

.

.
Рабровачко језеро

У селу Рабровац, 15 km од Младеновца, на регионалном путу Младеновац - Смедеревска Паланка, налази се Рабровачко језеро, дугачко преко 700, широко око 150, а дубине и до 16 метара. Настало је акумулацијом на потоку Трстенци које пролази кроз село Рабровац.

Језеро је порибљено и обилује рибом, а најзаступљеније рибе су шаран, амур, деверика.Уоквирено је пашњацима и ливадама, као и дрвећем које се надвија над језером правећи око њега хлад у топлим летњим данима.

 

 

 

 

Селтерс Бања

 

Селтерс Бања се налази на пространом, шумовитом терену у подножју планине Kосмај, 1 km од Младеновца, односно 50 km југоисточно од Београда. Надморска висина Бање је 136 m. Kлима је умерено-континентална, са доста сунчаних дана у години.

Минерална вода "Селтерс" је алкално-муријатична, угљено-кисела хипертерма температуре 50°C, високе минерализације (7,8 gr/l). Сличног хемијског састава су минералне воде Бад Емса (Немачка), Роа (Француска), Лухачовице (Чешка). Вода се у лечењу користи још од 1893. године, а флашира се од 1900. Одликована је на изложбама у Бриселу 1906. и Лондону 1907. Минерална вода "Селтерс" користи се као терапеутско средство у хидро и кинезитерапијама, за инхалацију и пиће.

Лечење се обавља у медицинском центру Хотела "Селтерс" и обухвата хидротерапију, кинезитерапију, електротерапију, фототерапију, сонотерапију, термотерапију, радну терапију, инструменталну и ручну масажу, као и комплетну респираторну рехабилитацију.

У Селтерс Бањи се лече:
- обољења коштано-зглобног система
- стања после повреда
- неуролошка обољења
- хронична обољења и оштећења настала у току процеса рада

Селтерс Бања се данас простире на двадесетак хектара парка са цветним алејама, фонтанама, шеталиштима са старим дрворедима између којих су смештена бањска здања, заправо реконструисани првобитни хотел и нови хотел "Селтерс", саграђен 1986.

ИНФО

 

Институт за рехабилитацију "Селтерс"
Kраља Петра I 335, Младеновац, тел. 8241-100, www.rehabilitacija.com

Кораћичка бања

 

У непосредној близини бање Селтерс, на пространом и шумовитом терену у подножју Космаја, налази се Кораћичка бања. На 3 km од Младеновца, налазе се изворишта минералне лековите воде, базен и спортски терени.

Термоминерални извори Кораћичке бање истраживани су још 1897, али лековитост вода (30°C) потврђена је тек 1986. године, и од тада је користи народ из околине.

У околним шумама очувано је неколико храстова старијих од 100 година.

.

Космај је са 628 m надморске висине највећа, најпривлачнија и најзначајнија геоморфолошка природна лепота у околини Београда, Сопота и Младеновца. После Авале (511 m) најнижа је планина у Шумадији. На њему се истичу три врха: Мали, Голи и Рутави. Главни гребен Космаја полумесечастог је облика и пружа се у правцу југозапад-североисток.

Иако је Космај ниска планина, ипак својим изгледом у виду острва доминира у овом делу ниске Шумадије, изнад валовитог неогеног побрђа, рашчлањеног благим речним долинама. На мање од сат времена вожње колима од Београда представља место које људи често бирају за дневне излете.

Назив Космај настао је од келтске речи "cos" (шума) и прединдоевропске речи "maj" (планина). Међутим, Римљани су Космај прилагодили митологији јер је добио значење "casa Maiac" - станиште богиње Маје.

Читав пејзаж је под вегетацијом. Стрмије стране обрасле су шумом (претежно буковом и храстовом, а местимично и четинарском). Благе падине су под травнатом вегетацијом, а подножје под воћњацима и њивама, док су заравни претежно са пропланцима. На Космају има и разне дивљачи од значаја за ловни туризам (зечеви, срне, фазани, јаребице, лисице и препелице, а некада давно и вукови).

Живи свет Космаја чини: 550 врста биљака са доста реликтних, субендемних и ретких врста; 300 врста гљива; 24 врсте херпетофауне; 51 врста сисара; 96 врста птица; велики број различитих врста инсеката и богата шумска вегетација - преко 70% површине планине је под шумском вегетацијом (храстове и букове састојине, уз учешће четинарских култура). Подгорину Космаја чине питоми рурални предео, у коме ратарске површине преовлађују над ливадама, воћњацима и шумама. Планина је окружена старим, ниско положеним сеоским насељима: Рогача, Неменикуће, Амерић, Кораћица и Велика Иванча.

Природно добро Космај заштићено је од стране Града Београда 2005. као предео изузетних одлика. Овај предео стављен је под заштиту због очувања и унапређења живописних пејзажних обележја и квалитета шума, разноврсности и богатства биљног и животињског света, квалитета вода, земљишта и ваздуха, добара културне баштине и њиховог амбијента, као и услова за развој туризма, рекреације и пољопривреде.

Заштићено природно добро "Космај" налази се на територији административног подручја Београд, заузимајући делове општина Младеновац и Сопот. Његова површина је 3.514,50 хектара, од чега је 688,30 хектара у државној својини, а 2.826 хектара у приватној и другим облицима својине.

Ово заштићено природно добро поверено је на управљање и старање Јавном предузећу "Србијашуме".

Непокретна културна добра на територији Градске општине Младеновац:

КУЛТУРНА ДОБРА ОД ИЗУЗЕТНОГ ЗНАЧАЈА
Споменик културе

• Споменик на месту смрти Деспота Стефана Лазаревића, Црквина, Младеновац (Одлука, "Сл. гласник СРС", бр. 14/79)

КУЛТУРНА ДОБРА ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА
Споменик културе

• Манастир Павловац, Кораћица, Младеновац (Одлука, "Сл. гласник СРС", бр. 28/83)

КУЛТУРНА ДОБРА
Споменици културе

• Спомен чесма Црквенац у Младеновцу (Одлука, "Сл. лист града Београда", бр. 14/81)
• Споменик палим ратницима 1912-1918. у Младеновцу (Одлука, "Сл. лист града Београда", бр. 16/87)
• Кућа породице Баџак у Јагњилу, Младеновац (Одлука о утврђивању, "Сл. гласник РС", бр. 128/03)
• Црква Светих апостола Петра и Павла у Јагњилу са собрашницама, (Одлука о утврђивању, "Сл. гласник РС", бр. 29/10)

ДОБРА КОЈА УЖИВАЈУ СТАТУС ПРЕТХОДНЕ ЗАШТИТЕ

Објекти сакралне архитектуре

• Црква Св. Симеона Столпника, Дубона
• Црква Св. Илије, заселак Црквине, Марковац
• Црква Св. Успења Богородице, Младеновац
• Црква Св. Тројице, Кораћица
• Црква Рођења Богородице, Велика Крсна
• Црква Св. Константина и Јелене, Влашка

Археолошка налазишта

• Јабланица у Међулужју
• Бунарине у Влашкој

Објекти народног градитељства

• Стара механа "Космај" у Младеновцу
• Стара механа са плочом, Дубона
• Стара кућа Ковачевић Мијаила, Амерић
• Кућа Ђорђевић Велимира Живомира, Велика Крсна
• Кућа Јовановић Станише, Влашка
• Стара породична кућа Јовановића, Велика Иванча
• Гробља и појединачни споменици
• Гробље Весићи, старије у Јагњилу, Јагњило
• Гробље Стражевац, новије у Јагњилу, Јагњило
• Гробље на локалитету Лађевац, Ковачевац
• Собрашица, у порти цркве Св. Николе, Ковачевац
• Кућа Јованчевић Станише, Влашка
• Кућа породице Радосављевић, Кораћица

На територији данашње Општине Младеновац прва насеља формирана су у периоду праисторије, о чему сведоче бројна археолошка налазишта и око 200 остатака праисторијских насеља. По важности посебно се издвајају "Јабланица" у Међулужју, која потиче из гвозденог доба и раноримског периода, затим Протостарчевачко налазиште од краја VI миленијума п.н.е у Баташеву и "Дивичмеђ" у Ковачевцу где је откривен рано-средњовековни град из периода IX-XI век.

Према легенди, назив "Младеновац" потиче од Младена, који је 200 година после Косовског боја са своја два брата Влајком и Рајком са Косова дошао у овај крај. Места где су њихови потомци формирали породице су Младеновац, Влашка и Рајковац.

Данашња насеља у младеновачком крају помињу се још у средњем веку, у доба деспота Стефана Лазаревића, а касније, почетком 16. века и у турским пописима. Први званични подаци о насељу на овом подручју спомињу се у турском попису становништва из 1528.

Развој саобраћаја утицао је на формирање варошког насеља на атару ранијег села Младеновца. Ново насеље се развијало око Железничке станице на прузи Београд - Ниш, која се у почетку звала Међулужје, подигнуте одмах по изградњи пруге 1882. Том приликом подигнута је и прва зграда будуће вароши, механа "Космај" (данашња "Стара механа"). Већ 1885. подигнут је први парни млин, а прва основна школа почела је са радом 1895.

Указом Краља Александра Обреновића, од 2. августа 1893. године, насеље Младеновац проглашено је за варошицу.

Пруга уског колосека Младеновац - Аранђеловац - Лајковац изграђена је 1904. Почетак индустријализације представља изградња кланице коју је 1907. основао Паја Јовановић. 1919. године, трговац из Ковачевца, Никола Ђорђевић гради млин. Године 1920. Сима Јовановић из Сопота оснива фабрику џакова, а након премештања кланице у Вршац 1926. године, Јанко Баџак из Јагњила оснива индустријску кланицу 1936.

Индустријски развој вароши Младеновац прати и развој управно-адмнистративне функције и 1930. Младеновац је постао седиште истоименог среза коме је касније припојен и Космајски срез.

Општина Младеновац се у периоду 1945-1955. састојала само од вароши Младеновац, а од 1955. до 1957. придружени су јој и село Младеновац, Међулужје и Рајковац. Од 1971. Општина Младеновац је у саставу Града Београда.

Градска општина Младеновац једна је од 17 градских општина Града Београда и налази се у северном делу ниске Шумадије, на надморској висини од 113 до 628 м (планина Космај). Обухвата већи део слива речице Велики Луг, леве притоке Кубршнице, са периферним планинским подручјем Космаја на западу. Окружена је општинама Сопот, Гроцка, Смедерево, Смедеревска Паланка, Топола и Аранђеловац.

Поред градског насеља Младеновац, Општина обухвата и приградска насеља Рајковац, Међулужје, Границе и Младеновац (село), као и сеоска насеља: Амерић, Белуће, Бељевац, Велика Иванча, Велика Крсна, Влашка, Дубона, Јагњило, Кораћица, Ковачевац, Мала Врбица, Марковац, Пружатовац, Рабровац, Сенаја, Црквине и Шепшин. Има 24 месне заједнице, од којих пет градских, четири приградске и 15 сеоских месних заједница.

Обухвата територију следећих катастарских општина: Амерић, Велика Иванча, Велика Крсна, Влашка, Границе, Дубона, Јагњило, Ковачевац, Кораћица, Мала Врбица, Марковац, Међулужје, Младеновац (варош), Младеновац (село), Пружатовац, Рабровац, Рајковац, Сенаја и Шепшин.

Подручје Младеновца има карактеристике умерено-континенталне климе, са просечном годишњом температуром од 10,7оC и са просеком падавина од 649 mm. Површина Општине износи 33.904 хектара, има укупно 53.050 становника, од чега у самом Младеновцу живи преко 22.000 мештана.

Младеновац има повољан географски положај јер се налази на главним саобраћајним правцима Србије. Кроз њега пролази моравско-вардарско-нишавска железничка пруга, Београд - Ниш - Софија, што омогућава изванредне железничке комуникације. Терироријом Општине пролази и аутопут Београд - Ниш, од којег се у Малом Пожаревцу одваја магистрални пут за Младеновац, тако да град има кратку везу са овом најважнијом српском саобраћајницом. У Младеновцу се од магистралног пута за Крагујевац одвајају регионални путеви за Смедерево и Смедеревску Паланку, тако да је Општина одлично повезана са околним градовима. Младеновац има одличну саобраћајну везу и са Београдом, и то аутопутем (54 km), и преко Раље и Авале (56 km). Путну мрежу чини 118 km регионалних, 28 km магистралних и 162 km локалних путева.

Кроз Младеновац пролази и магистрални гасовод и у значајној мери је спроведена гасификација индустрије и стамбених објеката, док је топловод прошао кроз готово цело градско насеље.

У Младеновцу и околним местима постоји девет основних школа, 2 средње школе, а Предшколска установа "Јелица Обрадовић" располаже са пет вртића.

Од установа културе, поред Центра за културу и туризам Младеновац, постоје и Библиотека "Деспот Стефан Лазаревић" и Музеј Младеновца.

Здравствена заштита грађана обавља се у три установе; Дому здравља у Младеновцу, Болници за хроничне болести и Институту за рехабилитацију "Селтерс", као и у здравственим амбулантама које постоје у свакој сеоској месној заједници.

Дан Општине је 2. август, дан када је Младеновац 1893. проглашен за варош.